Narodne psovke i kletve
Psovke su kod našeg naroda postale uzrečice u svakodnevnom govoru. Psuje se svuda, na svakom mestu, i u svakoj prilici. Po nekim izvorima, Srbi su popri-mili naviku psovanja od Mađara.
Nekada se smatralo ca su kočijaši veliki majstori psovke, pa se za psovača govorilo "psuje kao kočijaš". No, nestankom kočijaša, na žalost, psovka ne samo da nije nestala, nego se i umnožila i obogatila u izrazima. Psovke -uzrečice i psovke izgovorene u šali bacaju ružnu sliku na onoga ko ih izgovori, a psovke izgovorene ozbiljno i u ljutini dovode često do svađe pa i tuče. Psovanje je "privilegija" muškaraca, ali tu i tamo i žene se sve više služe ovim našim "sočnim" rečima da iskažu svoje raspoloženje ili neraspoloženje. Kada neko nekom opsuje Boga ili Hrista, obično mu ovaj odgovori: "Što psuješ Boga, pored tolikih ženskih svetaca". Poneko kada opsuje neko božanstvo, trgne se, skine kapu i kaže: "Bože oprosti mi grešnom i mome poganom jeziku". Neki su naročito osetljivi kada im se psuje mater, žena ili sestra i često u takvim slučaje-vima napadaju psovača tako da dolazi do tuče. Najčešće se psuje: majka, otac, sestra, žena, dete, prija, svastika, tetka, slava, preslava, familija, sveća, poštenje, vera, obraz, nebo, zvezde, sunce, sunce kalaisano, zakon, krst, post, sve mrtvo, sve živo u kući, sve mrtvo i živo, žarki kotlić, čitulja, sorta đavolska, sve do kučke i mačke, sve do božje kuće, sve osim kućnjeg broja, Bog otac, bog otac Savaot, anđeo, sveti anđeo, bogomolja, Božja mater, Hrist Bog, loza materina, seme materino. Psuje se sa glagolom ili bez njega: je... ti oca, je... ti sestru, je... ti sve mrtvo i živo itd. ili; majku ti tvoju, post ti tvoj, sunce ti tvoje. ili: 'bem ti boga, 'bem ti dete krvavo, 'bem ti slavu itd.
Osim psovki u ljutini jedni drugima govore i pogrdne reči kao na primer: strvino, nesrećo, đubre, ćopo, ćoro, mrcino, ćelavko matori, kurvo jedna, droljo jedna, magarčino jedan, konju, vole, šašavko, blesavko itd.
NARODNE KLETVE
"Nije dobro ni koga mnogo blagosiljaju a kamoli koga kunu", kaže narodna poslovica. Kletve se upućuju nekome u mržnji, gnevu, nemoći, želji za osvetom.
Obično kune onaj ko se ne može sam da izbori za nešto što mu je potrebno: kune slabiji jačega, stariji mlađega, pobeđeni pobedioca, prosjak tvrdicu. kunu uvređeni, odbačeni, napušteni. U narodu se smatra da je najteža kletva koju izgovori kum, pa majčina i očeva kletva. Ove kletve stići će prokletoga i njegov porod, po narodnom verovanju, pa makar i do devetog kolena se čekalo. Veruje se da majka može da prokune samo svoj porod i nikoga više. Zato majka nosi prsten na ruci da joj se kletve ne bi "primile". Ako majka xohe da joj se kletva primi, skine prsten i kune što joj padne na pamet. No, takve majke su veoma retke. Obično majka kada prokune neko svoje dete, trgne se brže bolje i kaže: "Bože mi prosti grešnoj". Narod kaže da je bolje dete izudarati nego ra kleti.
Češće kletve ne kunu, već naprotav: brane od kletve: "Bog te ne ubio", Trom te ne spalio", "Ale te ostavile na miru", "Ostario da Bog da" itd.
Evo pregršt najčešćih kletvi:
Bog te ubio!
Gospod te ubio!
Bog neka ti plati!
Ubio te Bog, da Bog da!
Ubila te Sveta Bogorodica!
Ubila te Sveta Petka!
Majka te Božja ubila!
Ubio te Sveta Ilija!
Sveti Ilija te gromom spalio!
Sveti Ilija te u perčin pogodio!
Ubio te Sveti Ilija i Ognjena Marija!
Ubio te svaki Božji dan!
Grom te zgromio!
Grom te spalio, da Bog da!
Đavo te odneo!
Bpar te odneo!
Idi do đavola!
Đavo te izeo!
Đavo ti sudio! Đavo ti dušu popio! Đavo ti glavu razbio! Đavo ti čorbu posrkao! Đavo ti čorbu zapržio! Đavo ti oči iskopao! Zmija te za srce ujela! Oči ti ispale! Oćoravio! Oslepio, da Bog da! Slepog te vodili po svetu! Slepce vodio, da Bog da! Onemeo, da Bog da! Crkao majci, da Bog da! Proklet bio! Ruke ti otpale! Ruke ti se osušile! Pođi, ne pošao! Pođi, ne došao! Skamenio se! Srce ti se skamenilo! Rđa te ubila! Rđa te pritisla! Ratos te ubio! Prosio, pa se hranio! Krv te izela! Ubio te časni krst! Ne pomakao se! Mrtvog te našli! Konji te rastrgli! Vuci te pojeli! Crvi te izeli! Voda te odnela! Vatra te izgorela! Trag ti se zatro! Duša ti ispala! Džigerica ti se raspala! Cpeća ti kukala!
Majka te poželjela!
Majčino mleko propištao!
Zmija ti oči popila!
Poludeo, da Bog da!
Bolest te spopala!
Zemlja ti kosti isturila!
Kuću ne video!
Kako radio.tako ti Bog sudio!
Kako pravo, tako zdravo!
Ale te odnele!
Vrat slomio!
Vrat skršio!
Živa te rana izela!
Jedi, ne najeo se!
Majka te ne videla!
Strela te udarila!
Sodomisao se majci!
Glogov ti kolac na ognjište!
Grob ti se ne znao!
U mukama umro!
Vile te odnele!
Otišao pa se ne vratio!
Mečke te pojele!
Pomrčina te pojela!
Kad soli imao, hleba nemao!
Creva ti se prevrnula!
Proklet da si i ovoga i onoga sveta!
Mrtvog te našli!
Raspao se!
Nit ženio, nit udavao!
Jezik pregrizao!
Sunce ti ne sinulo!
Sunce te ne ogrejalo!
Tresla te troletnica!
Tražili ti leka pa ti ne našli!
Ubilo te moje dobro!
Ubio te moj hleb!
Ubile te moje suze!
Ubilo te ono što si lane pojeo!
Usta ti se za vrat okrenula!
Urnisao se majci!
Hlebac te ubio!
Ubilo te parče hleba!
Majka te sahranila!
Majka ti za dušu pila!
Ne digao se!
Ne najeo se!
Ne dočekao sutrašnji dan!
Prstima govorio!
Do veka jaukao!
Proklet bio i ko te rodio!
Prokleto ti seme i koleno!
Da prosiš pa da se raniš!
Vatra ti kuću izgorela!
Crn ti vek bio!
Ubila te Sveta Nedelja!
Crklo ti najmilije!
Kletve vezane za lična imena:
Savo, Svetog Savu ne dočekao da Bog da! Vuko, na dupe se vukla! Krsta, mrtvog te krstili! Milane, milio majci pokolence! Nikola, Sveti Nikola te potopio!