BanjalukaOrg

OBRAZ


Bolje se jednom zacrveneti (od stida) nego sto puta bljeđeti (od sramote).
Bolje je imati prst obraza, nego aršin zadnjice.
Bolje je pošteno umrijeti, nego sramotno živjeti.
Voda sve opere, osim crna obraza i pogana jezika.
Ne valja pljuvati pa lizati.
Ne cijeni ljude po novcu i stasu već po duši i poštenu glasu.
Sve za obraz, a obraz ni za što.
Svako čudo za tri dana, al' sramota dovijeka.
Tajne ne odaj, obraz ne prodaj.


POSLUŠNOST - NEPOSLUŠNOST - STRAH


Đe nema straha, nema ni stida.
Kada svi poviču "pijan si", lezi, iako nisi (kada se sve okrene protiv tebe, smiri se, jer glavom ne možeš zid probiti).
Koga je moliti, nije ga srditi.
Koja ruka može posjeći, valja je cjelivati.
Ne posti se svakom svecu (ne klanjaj se kome bilo).
Prazne puške boje se dvojica a pune samo jedan.
Teško onome koji svakog sluša, a još teže onome ko ne sluša nikoga.
Šalji gladna pred ručak, a plašljivca pred noć, brzo će ti doć.


PODMIĆIVANjE


Burgijom se buši gde ne može šilom, a novcima gde ne može burgijom. (para vrti što burgija neće.) Podmaži kola da ne škripe (podmiti).


POŠTENjE - NEPOŠTENjE


Ako je malo mlijeka. blizu je rijeka.
Iz prepuna čanka nije grehota srknuti.
Jedna šteta - sto grehota (kaže se posle neke štete kada se nagađa ko bi sve mogao biti krivac).
Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe.
Ko lopova krije, i on bolji nije.
Ko ne plati rukom, on će dušom.
Ko se tuđim perjem kiti, taj ne može pošten biti.
Ko ukrade jaje, taj he i koku, a ko koku, taj he i voku; a od vola do vješala kratak je put.
Lisica je lukava, ali joj se koža ipak prodava.
Malo radi, malo kradi (reče otac lopov sinu).
Oteta blaga nestanu bez traga (oteto - prokleto).
Povika na vuka, a lisica meso krade (napadaju se i nabeđuju poznati, a nepoznati nesmetano kradu i haraju).
Poštena je lako prevariti.
Prebroj ako i na putu nađeš.
Skupili se s koca i konopca (kaže se za nevaljalo društvo).
Što izgubiš ne traži, a što nađeš, ne kaži (lopovska).

PRAVDA - KRIVDA


Ako ću krivo, ne smijem od Boga, ako ću pravo, ne smijem od kadije.
Bolje je mršava nagodba nego debela parnica.
Bolje je nepravdu trpjeti nego je činiti.
Da je pamet do kadije, kao što je od kadije, kamo lepe cpehe.
Dva bez duše - treći bez glave (kada se dvojica krivo zakunu, treći strada).
Đe novac zveči, pravda ječi.
Đe je razuma, lako je doći do sporazuma.
I vuci siti i koze na broju.
Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
Ko pravicu brani, taj se sahrani.
Ko se uzda u kavgu, ne vjeruje u pravdu.
Kome Bog, tome i sveci (ko ima da mu se da, a ko nema i ne treba mu).
Krivo sjedi, al' pravo besjedi.
Našao je crkvu đe se Bogu moliti (kad ko što traži onđe đe se to ne može naći).
Pojeo vuk magarca.
Tera mak na konac (kada neko isteruje neku stvar do najmanje sitnice).
Prav se smije, a kriv se krije.
Pravda je spora ali dostižna.
Čija je sila, toga i pravda.
Što je pravo, i Bogu je drago.
Što ću drijemati kada mogu spavati (kaže neko kome nude manje nego što mu pripada; a kažu i oni koji hoće da ležu mirne savesti).


OSVETA


Brza osveta - gotova šteta.
Ko drugome propast snuje, svojoj kući temelj ruje (potkopava, rije).
Ko se tuđem zlu veseli, nek se svome dobru ne nada.
Ko tebe kamenom, ti njega hlebom,
Ali:
Ko tebe kamenom, ti njega puškom (kažu osvetni-ci).
Nema osvete bez luda brata.


SEBIČNOST


Bog je najpre sebi bradu stvorio.
Bolje je jedno "drž" nego stotinu "uzmi".
Ko nije za sebe, nije ni za drugog.
Navraća vodu na svoju vodenicu.
Ne laje kuca sela radi već sebe radi.
Nit je moja junica, nit me svrbi stražnjica.
Umre kumče, rasturi se kumstvo (kaže se kada se neki sebičnjak pravi da ti je prijatelj pa te napusti kada više ne može da se "češe" o tebe i da te koristi; kada je prijateljstvo iz ličnih interesa).

SKROMNOST - NESKROMNOST


Bolje je danas jaje nego sutra koka.
Bolje vrabac u ruci nego soko na grani.
Vid'la žaba đe se konji kuju, pa i ona digla nogu.
Daš mu mali prst, a on traži celu ruku (kaže se za neskromne i za nezajažljive ljude).
Jednoj glavi jedna kapa dosta.
Ko traži veće, izgubi (i ono) iz vreće.
Ko nije zadovoljan sa orahom, nije ni sa torom.
Ko visoko leti, nisko pada.
Ko visoko diže nos, taj he skoro ići bos.
Ne valja svakom loncu biti poklopac, ni svakoj čorbi zaprška.
Ne traži preko hljeba pogače (kaže se neskromnim ljudima).
On ti je u svakoj čorbi mirođija (kaže se za one koji se svuda upliću i nameću).
Opruži se onoliko koliki ti je guber.
Poklonjenoj se kobili u zube ne gleda.
Posviraj, pa i za pojas zađeni (kaže se nekome ko pretera u šali i igri).
Takovi ovas rađa i u nas (kaže se onome koji se hvali nečim što nije vredno hvale).
U tuđoj ruci komad veći.
Što nema, ni car neće (ili... ni car ne večera).


SAMOPOUZDANjE - NEPOUZDANjE


Dva trećega ne čekaju. Dok je glava, biće i kapa. Dok je leđa, biće i samara. Koga nema, bez toga se može.
Siguran kao vrbov klin (kaže se za nesigurna čovjeka).
Uzdaj se u se i u svoje kljuse, a ne u me, mili moj kume.


ŠTEDNjA - RASIPNIŠTVO - TVRDIČLUK


Zrno po zrno - pogača; kamen po kamen - palača.
Zaklao je vola zbog džigerice (kada neko zbog male koristi pretrpi veliku štetu).
I oca bi za novce prodao (kaže s.e za tvrdicu).
Iz svake brade po dlaka, eto ćosi brade.
Ko žali klinac, izgubi potkovu.
Ko mnogo djeli, skoro he prositi.
Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
Njegovo jajce nema žumance (kaže se za velike tvrdice).
Od crknuta konja i potkova je korist (daj šta daš).
U Solunu groš somun (hljeb), ali do Soluna sto somuna (treba da pojedeš sto hljebova do Soluna i natrag).
Čuvaj bijele pare za crne dane.

PRST SUDBINE


BOGATSTVO - SIROMAŠTVO


Ako je mučno dati, nije iskati.
Bez novca se ni u crkvu ne ide.
Bez zdravlja nema bogatstva.
Bijen zna kako boli, a prosjak kako se moli.
Bogata je teško darivati i sita častiti.
Bogatome zakinuti i mlado poljubiti - ni grehota, ni sramota.
Bogat jede kada hoće, a siromah kada može.
Bolje je dijeliti nego prositi.
Bolje pare bez kese, nego kesa bez para.
Volim da mi zavide nego da me žale.
Da nije sirotinje, ne bi ni sunce grijalo.
Zbog sirota sunce greje.
Devet braće a jedne gaće (kaže se za velike siromahe).
Derem nogavicu pa krpim tur (kuburim do Boga).
Dok dijete ne zaplače, mati sise ne vadi (kome šta treba neka traži).
Đe je tanko, tu se kida.
Đe je gladno. tu je i hladno.
Đe ode hiljada. nek' ide i stotnna.
Kud je otišlo june, nek' ide i uže. (Kada neko ima velike izdatke, on ne gleda na male troškove.)
Zaludu je grad ja dinar, kad dinara nije.
Ko je dužan, i na Božić je tužan (ako je siromah i pošten).
Kupio bi ga za mekinje (toliko je bogat prema onom drugom).
Ko malo ima pa daje, brzo se kaje.
Ko ne skvasi guzice, ne uhvati ribice.
Krpež i trpež sirotinju drže (ili...održavaju svet).
Najskuplje je ono što nije za prodaju.
Nek se zna čija je kuća masna (kazala ciganka svome djetetu kada mu je dala cijelo jaje da pojede).
Neko mi da kapom, neko šakom, pa meni puna torba (kaže prosjak).
Nema ni staro da mu kašlje, ni mlado da mu plače.
Nema ni kučeta ni mačeta.
Nema ni pas zašto da ga ujede.
Nije siromah ko malo ima već ko mnogo želi.
Prazna ruka mrtvoj druga.
Ne traži od onoga koji ništa nema.
Siromaštvo i kašalj ne dadu se sakriti.
Sirotinjo, i Bogu si teška, kamol' nisi kući u kojoj si.
Susrela je bijeda tugu, pa je uzela za drugu.
Trice i kučine (niko i ništa).
U čem hoda u tome i spava, kad večera, ručku se ne nada (sirotinja uboga).
Ubogata vlaha skupa šenica (nije mu nužda da je proda).
U stidljiva slijepca prazna torba (ako ne traži, neće mu dati).


SREĆA - NESREĆA


Baba deli jabuke, a Bog sreću!
Bolje sreća nego puna vreća!
Ali:
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud!
Bolje je gram cpehe nego sto oka pameti.
Da je sreća na Kosovu bila, ni car Lazo ne bi poginuo.
Da padne na leđa, razbio bi nos (kaže se za nekoga koji je veoma nesrećan).
Da čovjek zna đe će vrat slomiti, nikada ne bi tuda prošao.
Daj mi sreću - pa me veži u vreću (ne bojim se).
Davljenik se i za slamku hvata.
Dok jednome ne smrkne drugome ne svane.
Đe nevolja ruča, tu i tuga večera.
Iz tvojih usta u božje uši (kaže se onome koji nam nešto povoljno priča).
Nije kome je rečeno, već kome je suđeno (kada neko nešto iznenada dobije).
Pri nevolji i bogalj ozdravi.
Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide (ili... a božja doveka).
U nevolji ne treba plakati već lijeka tražiti.
Čovjek se u muci, a konj u blatu poznaj